..niti..

 

               

  

 Prazan hod reci

 pustara misli

 i prasina po nama

 zri

 Pusti u etar, ljubavi

 sve ono sto znas

 da jesmo,

 i nismo mi..

 

 (isprazni potok svojih suza i secanjem na kraj uspi u gladno grlo tek po neki treptaj rasutih zvezda..)

      jer..

 

 Odblesak stvarnosti 

 laz je za vecnost

 vredi li racunati

 na to ?

 Kao sto vode kap

 poji zednog

 al' presahne

 kad padne ne tlo..

 

 (Ostavi teret pred vratima cekanja i zaboravi zurne slike strepnji. Gle, mesec se smesi nemiru tvome,udahni ga ove tople veceri..)

     pa..

 

 Dozvoli vetru

 da slika po prasini

 dok ti u glavi misao

 vri

 Pusti u etar, ljubavi

 sve ono sto znas

 da jesmo,

 i nismo mi..

 

                   

 

 

 

 

 

 

U kasno jutro slapove mami

misao

sto ne dobija

vremenski znak

 U prasku reci pobedu nosi

slovo

sto dodir stvara

  u prah..

 

Nemustim glasom govoris smelo

cutanjem branis 

i rec,

i mir..

  Odvajas zurno strah da potece

sa dlana kap

tone

  u vir..

 

  Kasno je jutro..

misao nova donosi nadu,

donosi

   mac ..

 Kasno je jutro, i reci zure

cutanjem

da ne otkriju

plac..

 

                         

 

               *  *  *

 

Kako nedostajem samoj sebi ponekad..

Sve reci i slike
teatri raznih cudesa
od krvi i mesa,
oko stvarnosti
snene,
izgubljene,

budne
noci kojih se ne secam,
dana koji nisu budni,
nisu ni cudni,
vec nepodnosljivo beli
u istovetnosti ludila.

Da li ludilo moze imati svoje kreacije,
svoje zadate teme,
svoju viziju,
misiju,
potrebu
vremena bez prostora,
bez slika,
bez krika,
kradja urika necijih
i sacuvanost
za kraj,
koji je mozda i prosao
mimo nas,
i vikao na sav glas da je kraj,
a mi nismo verovali,
ubedjeni da je strasan,crn,
i neosporno vidljiv..

I lutanje cega je znak?
da je krah lutanja
prethodnog..
i predvorje buduceg..
da je nit,
vodilja povodljivih
za lutanjem,
izgubljenih,
snenih
i budnih,
ponekad..

Sta smislu daje smisao,
mozda misao
o viziji,
misiji,
potrebi,
vremenu bez prostora,
bez slika,
krika,
i sacuvanost bar,

svetlosti zrna jednog,

za kraj...

Kako nedostajem samoj sebi,
ponekad...

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.